„Курир“:
Чак 73 одсто сматра да образовни систем није усклађен са тржиштем рада
Чак 73 одсто студената у Србији сматра да образовни систем наше земље није усклађен са тржиштем рада, показује данас представљено истраживање Центра за међународну јавну политику. Свега 8,5 одсто студената сматра супротно.
Истраживање „Ставови студената Универзитета у Београду о предузетништву у Републици Србији“, које је спроведено у периоду од 6. новембра до 4. децембра 2017, показује да највећи број студената негира да је факултетско знање довољно за покретање приватног бизниса.
На питање – да ли сматрате да је стечено образовање на факултету довољно за покретање сопственог бизниса, чак 63,9 одсто испитаника је одговорило са – не.
Са друге стране, само 19,3 одсто сматра да је знање усвојено на факултету довољно, док 16,1 одсто уопште нема став о том питању.
Истраживање, које је представио Центар за међународну јавну политику, обухватило је 1.200 студената са 30 факултета Универзитета у Београду.
Како је наведено у саопштењу, резултати тог истраживања потврђују два става: незадовољство студената понуђеним наставним садржајима, а са друге стране, постојање свести студената да је поред факултета потребно и одређено неформално образовање.
Већина испитаника препознала је у пољопривреди, шумарству и рибарству највећи потенцијал за покретање бизниса 20,7 одсто, а одмах испод налазе се информационе технологије и комуникације 16,6 одсто. Чак 45,3 одсто испитаних себе виде као лице запослено у приватном сектору, а четвртина испитаника као лице запослено у јавном сектору. Тај релативно висок проценат оних који себе виде као запослене у јавном сектору може бити последица некадашњег самоуправног система.
Такође, четвртина испитаника себе види као лице запослено у невладином сектору.
На питање о томе који фактори највише утичу на покретање приватног бизниса, 53,5 одсто студената политичку ситуацију у земљи одређује као негативан фактор, а само 26,7 одсто као позитиван фактор. Већина сматра да факултет као и породица и пријатељи позитивно утичу. Као највећу препреку при покретању сопственог бизниса студенти су у највећем броју издвојили недостатак почетног капитала – 39,6 одсто. Затим следе: мањак перспективе – 25,3 одсто, законска регулатива – 18,2 одсто и неинформисаност – 9,1 одсто.
Чини се као да млади не гаје поверење у програме државних субвенција за развој предузетништва али и да нису довољно информисани. Главни проблем незапослености чак 53 одсто испитаних види у корупцији, непотизму и партократији, затим 47 одсто сматра да је економско стање у држави велики проблем, док 27,4 одсто као велики проблем одређује неусклађеност тржишта рада са формалним образовањем. Ови подаци говоре да млади као највећу препреку свом запослењу виде државу и њене структуре.
Оно што је занимљиво јесте да велики број уопште није био упућен у значење речи непотизам. Такође, 41,1 одсто сматра да држава не предузима никакве напоре да стимулише покретање приватног бизниса, док само 4,8 одсто државу виде као јаку подлогу и иницијатора за покретање бизниса. На питање – да ли сматрате да би приступање ЕУ утицало на унапређење предузетништва у Србији 34,5 одсто испитаника сматра да би улазак у ЕУ позитивно деловао на развој предузетништва, док 35,5 одто студената сматра да би то имало негативне последице. Занимљиво је да о том питању чак 29 одсто студената нема никакав став.
